boja - vzsbeograd.edu.rs … · fovizam • fovizаm je umetničkа grupа osnovаnа 1905. u...

Boja

• Boja kao fenomen

• Zraci svetlosti su elektromagnetna kretanja tačno određenih talasnih dužina

• Naš svet je bezbojan prostor u kome se nalaze elektromagnetna kretanja različitih talasnih dužina i intenziteta

• BOJA je pojam koji se odnosi na određeni svetlosni osećaj fizičke osobine svetlosti

• Ta kretanja registruje vizuelni aparat (oko i deo mozga zadužen za interpretaciju podataka), a koja dolazi iz nekog izvora ili se odbija sa površine neke materije.

• Dugine boje – spektar 6 boja

• Svetlosni zrak može u dodiru sa nekom opvršinom biti potpuno odbijen i tada se površina vidi kao bela.

• Ako je površina u potpunosti upila svetost, onda se vidi kao crna tj. neobojena.

• Ako površina odbije samo deo svetlosnog zraka, koji talasnom dužinom i frekvencijom odgovara nekoj od boja, recimo crvenoj, a sve ostale upije, ta površina se vidi kao crvena.

• Tradicionalna podela boja u umetnosti je na osnovne i složene.

• Tri osnovne boje su: crvena, žuta i plava. One se zovu i primarne boje.

SEKUNDARNE BOJE

PRIMARNE BOJE

KOMPLEMENTARNI PAROVI BOJA• To je par boja kod kojeg jedne boje nema ni

malo u njegovom paru.• One se nalaze na suprotnim stranama

spektralnog kruga boja.

• Primeri komplementarnih parova

TERCIJARNE BOJE

• Mešavina sve tri primarne ili mešavina dve komplementarne boje daje jedan mrko sivi ton u kome se ne prepoznaje ni jedna boja koja je ušla u tu mešavinu.

Tople i hladne boje

• Toplim bojama nazivamo ne boje koje nas podsećaju na izvore toplote, sunce, vatra..

• Hladnim bojama nazivamo one boje koje nas podsećaju na izvore hladnoće, led, voda..

VALER – tonsko nijansiranje boja

• Hromatske boje imaju svojstvo svetlosti i u fizičkom smislu svaka boja odgovara određenoj talasnoj dužini i frekvenciji svetlosti.

• Valer se dobija kada se hromatskim bojama dodaju ahromatske.

• Takva jedna hromatski obojena površina, može biti manje ili više izložena svetlosti. Taj efekat manje ili veće osvetljenosti, tj. većeg ili manjeg nedostatka svetlosti, jeste valer.

- ahromatski tonovi

- hromatski tonovi

Boja gubi svoju čistoću dodavanjem sive – degradacija boje. Boju možemo degradirati i oduzimanjem pigmenta (akvarel boji dodati vodu).

- isti tonovi, različite vrste boje

- ista boja, različiti tonovi

VOLUMEN• To je osobina prostornih oblika da svojom

masom zauzimaju određeni deo prostora.

• Volumen je obično ispunjen nekom stvari (ima svoju punoću), ali isto tako neki unutrašnji prostor prepoznajemo kao volumen (kuća, lopta i sl.).

• Volumeni imaju tri dimenzije: visinu, širinu i dužinu. Trodimenzionalni volumeni mogu biti pravilni (geometrijski) ili nepravilni.

• Vajarstvo je likovna umetnost kojom se oblikuje volumen u prostoru.

• Privid volumena na ravnoj površini može se dobiti crtačkim i slikarskim tehnikama, te može biti izražen grafički, tonski i koloristički.

GRAFIČKA MODELACIJA

• GRAFIČKO izražavanje volumena (na crtežu ili grafici) postiže se gušćim ili ređim nizanjem crta ili tačaka na površinu

TONSKA MODELACIJA

• TONSKO izražavanje volumena na površi postiže se kontrastom svetla i senke

• Ona može biti hromatska i ahromatska

KOLORISTIČKA MODULACIJA

Kod kolorističkog slikarstva za privid volumena koristi se više boja spektra:

• toplim i svetlim bojama za osvetljene delove oblika

• tamne i hladne boje za deo oblika u senci

MODULACIJA senka – svetlost

hladno – toplo

MODELACIJAsenka – svetlost

tamno - svetlo

KOLORISTIČKA PERSPEKTIVA• Koloristička perspektiva temelji se na činjenici

da nam se neke boje, u međudelovanju s drugim bojama, čine prostorno "bližima", a druge "udaljenijima".

• U ljudskom oku tople boje se čine bližima, a hladne daljima, iako se nalaze na istoj udaljenosti od oka.

• Ova teorija se temelji na iskustvu s atmosferskom perspektivom gde je plava boja u daljini jer plava ima vrlo nisku frekvenciju i plavi zraci putuju najdalje, a tople boje gube svoj intenzitet kako se udaljavaju.

• Umetnici 20. veka, prvenstveno fovisti, uzeli su to kao zakon prostornosti i prikazivali bliže oblike toplim bojama, a dalje hladnijim bojama.

Fovizam

• Fovizаm je umetničkа grupа osnovаnа 1905. u Pаrizu. Glаvno obeležje fovističke umetnosti je žestinа bojа i deformаcijа figurа

• Odsutnost zаkonа lineаrne perspektive. To je uzrokovаlo veliki skаndаl zbog kojeg su i dobili ime „divlje zveri“ (fr. fauves).

Anri Matis• Uspostavljanje ravnoteže između boja koje su

dovoljne same sebi i nezavisne boje predmeta kako ga mi vidimo. Nisu ih povezivali medjusobno već su svakoj boji očuvali intenzitet i samostalnost.

• Boja je postala svrha umetničkog izraza. Boja deformiše predmet tako da su ponekad oivičene crnim debelim linijama.

• Linearno koloristički efekti,plošni tretmаn, zаtvorene obojene površine bez tonskih prelаzа, izrаzit smisаo zа pokret i krivulju koji se postepeno preobrаžаvа u аrаbesku.

Henri Matisse

Vrednosti i svojstva boja su relativne jer se svaka boja u dodiru sa drugom menja i preobražava.

• Jednu boju treba posmatrati uvek u odnosu na:

a) boje koje je okruzujub) mesto i veličinu obojene površine.

Principi interakcija boja

1. Kontrast svetlo - tamno

2. Komplementarni efekat

3. Substrakcija

Ista boja deluje svetlije, odnosno tamnije u odnosu na nijansu pozadinske boje.

Narandžasta deluje intenzivnije na plavoj, a manje intenzivno na sivoj.

Žuto zelena deluje intenzivnije na ljubičastoj, a manje intenzivno na sivoj.

Crveno ljubičasta na crvenoj deluje više ljubičasto. Ista crveno ljubičasta izgleda više crveno na ljubičastoj podlozi.

Narandžasta na žuto narandžastoj deluje više crveno, a žuto narandžasta na narandžastoj deluje više žuto.

Crveno ljubičasta - Crvena = Ljubičasta Crveno ljubičasta - Ljubičasta = Crvena

žuto narandžasta - narandžasta  = crvena narandžasta - žuto narandžasta = žuta

Svetlo ljubičasta je ista na obe slike.

Svetlo ljubičasta deluje intenzivnije i tamnije na žutoj.

Ista boja deluje svetlije i manje intenzivnije na tamno ljubičastoj podlozi.

Da li ovo ista roze?

Svetlo roze deluje više crveno ljubičasto u odnosu na narandžastu podlogu.  

Tamno roze deluje svetlije i više crveno u odnosu na ljubičaastu pozadinu.

Da bi svetlo roze delovala tamnije, treba da bude na svetlijoj pozadini.Da bi tamno roze delovala svetlije, treba da bude na tamnijoj pozadini.