32

1

Значај природе

Увод

Научници сматрају да на Земљи живи око 1,75 милона различитих врста организама.Врсту чине групе организама (јединки у популацији), наликују једне другима, имајусличне животне навике и понашање, живе на одређеном простору и имају сличанхемијски састав и генетску структуру. Организми који припадају истој врстиразмножавају се међу собом и стварају плодно потомство.

Један од најважнијих и најдрагоценијих ресурса на планети је разноврсност биолошкихврста, што је познато као биодиверзитет или биолошка разноврсност. Овај ресурс чинетри компоненте:

Биодиверзитет

Значај природеАутор: Климент МинджовПриредила: Марина Дрндарски

Кључни концепти Свака врста има право на живот или барем на борбу за живот, због једноставне чињенице што постоји.

Трајање 1-2 наставне јединице

Период у години Било када

Место Учионица

Наставни материјали Bидео-материјал Зелени пакет

Наставни предмети Биологија, географија, чувари природе

Циљеви наставе • Разумети изузетан значај биодиверзитета и опасностиод убрзаног нестајања врста.

Наставна методологија Предавање, дискусије, представљање видео-материјалa

33

1

Значај природе

Биодиверзитет

• генетички диверзитет чине разнолике и многобројне јединке које припадају истој врсти;

• диверзитет врста тренутно има, према истраживањима биолога, између 15 и 40 милиона врста на Земљи (иако су научници до данас успели да класификујусамо 1,75 милиона);

• диверзитет екосистема чини мноштво шумских, пустињских, пољских, морских,речних, океанских и других биолошких заједница (биоценоза) које су у сталнојмеђусобној интеракцији и интеракцији са неживим окружењем.

Сваки живи организам има ресурс одређених генетских информација које му омогућавају да се прилагоди променама у својој околини. Милионима годинанастајале су нове врсте, док су оне које нису успеле да се прилагоде нестајале са лицаЗемље. Нестанак врста је природан процес. Овај процес се убрзао после развојаградова и усложњавања људских активности.

Активности

I час – Човек и биодиверзитет

1 Објасните ученицима изузетан значај биодиверзитета.Користите текст Човек и биодиверзитет и додатнеинформације са ЦД-а.

2 Тражите од ученика да наведу на које начине људизависе од биодиверзитета (биљака, животиња, гљива,микроорганизама... који нам обезбеђују храну,материјал, енергију, лекове).

3 Покрените дискусију на тему како природаобезбеђује услове за човеков опстанак. Напишитеразличите примере на табли. Када завршите вежбу, разговарајте о тексту у наставкуПрирода нам пружа.

II час – Биодиверзитет и нестанак врста

1 Погледајте филм Нестанак биолошке разноврсности. Замолите ученике да токомгледања филма обрате пажњу на следећа питања:

• Зашто је биодиверзитет важан за људску врсту?

• Који су главни узроци нестајања врста?

• Шта можемо учинити да заштитимо биљке и животиње?

Организујте дискусију.

2 Поставите ученицима следећа питања:

• Зашто постоје национални паркови?

• Који национални паркови постоје у нашој земљи?

• Да ли знају неке од заштићених биљних и животињских врста које постоје у Србији?

• Када се слави Међународни дан планете Земље?

Информације које сте добили од ученика допуните подацима из текстаБиодиверзитет наше земље.

3 Прикажите филм Време нам истиче и разговарајте о његовој поруци. Тражите од ученика да напишу коментар (према упутствима са стране 31) на основупоменутог текста, филма и дискусије која је уследила.

Берза идеја...

• Замолите ученике да потраже додатне информације о специфичним претњамабиодиверзитету у нашој земљи. Нека обрате пажњу на планинска подручја као што су Копаоник, Стара планина, Златибор… Дозволите им да користе ЦД, као и различите изворе са интернета.

• Са ученицима потражите више информација (у литератури или на интернетстранама) о врстама биљака које су уписане у Црвену књигу флоре Србије.

• Такође са ученицима потражите више информација (у литератури или на интернетстранама) о врстама дневних лептира (Црвена књига дневних лептира Србије).

34

1

Значај природе

Биодиверзитет

• Природа нам пружа сировине – храну, сточну храну, лекове, дрвну грађу, боје,гуму, генетске ресурсе, грађевински материјал…

• Природа нам пружа природно станиште (биотопе).

• Природа обезбеђује опрашивање.

• Природа обезбеђује биолошку контролу болести и штеточина.

• Природа се самопречишћава, при чему се смањује загађење и одржаваквалитет воде, ваздуха и земљишта (нпр. неке врсте бактерија могу да разграденафтне мрље).

• Природа регулише кружење неорганских и органских супстанци.

• Природа регулише кружење воде (атмосферске процесе и хидролошки циклус).

• Природа је место за одмор и рекреацију, извор инспирације у уметности…

• Природа је предмет и извор образовања и научних открића.

Природа нам пружа

35

1

Значај природе

Биодиверзитет

Данас, као никада раније,природни екосистеми и биолошка разноврсностсуочавају се са озбиљнимопасностима:

• Први пут у историји светаједна врста – човек –постала је кључни фактор у процесу уништавањаекосистема.

• Око 50 000 биолошкихврста изумире годишње!

• Смањује се број врста птицаширом света, док је једначетвртина свих сисара у озбиљној опасности од изумирања.

• Тропске прашуме и други природни екосистеми нестају или се нарушавајузбог ширења пољопривредног земљишта, развоја транспорта,индустријализације, термо и енергетских загађења, урбанизације, измештањаречних токова за потребе наводњавања…

Током еволуције биљне и животињске врсте су настајале и нестајале – неке су осталерелативно непромењене, док су друге еволуирале или су дивергирале у подврсте.

С изузетком крупних геолошких или космичких догађаја (вулканске ерупције,земљотреси, померање тектонских плоча или удари метеора), процеснестајања и појава нових врста углавном се одвија поступно и током дугихвременских периода.

Током последњих 10 000 година најдраматичнији утицај на природно окружењејавио се због релативно брзих и свуда присутних промена изазваних људскомактивношћу. Велико је питање да ли данас постоји и једна тачка у Европи на надморској висини испод 2 000 метара на коју нису утицале људске активности.

Људске активности производе драстичне промене у животној средини. Многе од ових промена дешавају се пребрзо и врсте не стижу да се прилагоде, што има за последицу непрекидно смањивање броја биљних и животињских врста.

Много већи број врста на територији Европе него у другим деловима света је претрпео промене или је нестао. На пример, 80-90% европског континента је некад било прекривено шумом. Данас је под шумом свега 30% континента.Значајно су угрожене, такође, и европске реке.

Велики број мочвара и тресетишта постепено нестаје.

Иберијско полуоство нпр. изгубило је око 60% својих мочварних подручја.

До данас је заштићено око 6% површине свих континената, али нису на свимместима предузете подједнако оштре, нити ефикасне мере, како би овеповршине остале заштићене и очуване.

Широм света, следеће таксономске групе тренутно нестају или им претиизумирање: 53% врста риба, 45% врста гмизаваца, 40% врста птица, 40% врстасисара и 21% од укупних 12 500 врста виших биљака.

Губитак природних станишта, распарчавање (фрагментација) земљишта, загађења, претерана експлоатација и увођење страних врста највеће су претње биодиверзитету.

Човек и биодиверзитет

36

1

Значај природе

Биодиверзитет

У Србији је до сада заштићено 6,14 одсто територије, и проглашено 1126 природних добара, од тога 5 националних паркова (Ђердап, Шара, Фрушкагора, Копаоник и Тара), 18 предела изузетних одлика, 74 резервата природе, 329 споменика природе, 42 подручја од културног и историјског значаја, односно482 заштићена природна добра и 644 природне реткости. Биљне и животињскеврсте које су проглашене за природне реткости су оне којима је угроженопстанак у природним стаништима, или им популације опадају, а подручјараспростирања се смањују или су ретка, као и врсте које имају посебан значај са биогеографског, генетског, здравственог и другог становишта.

И поред настојања да се вредности природе очувају и заштите, природа је озбиљно угрожена бројним факторима чији је основни узрок, углавном,неодговорна и неконтролисана људска делатност. Последице су очигледне,далекосежне, за живи свет често погубне – многи природни екосистеми су потпуно уништени, испресецани или деградирани, честе су појаве ерозије,клизишта, смањења залиха или измене режима подземних и надземних вода.Опстанак бројних биљних и животињских врста у Србији доведен је у питање,док су неке врсте, попут моравског орашка, врањанске жутиловке, крагујевачкогслеза, црног лешинара, беле кање, мале дропље, орла брадана, тетреба ружевца,пеликана, сивог ждрала или видрице већ нестале.

Брига о природи је брига о нашој будућности. Стога је неопходно да се у заштитиприроде Србије остваре савремени светски стандарди, те да најмање десет одстотериторије наше земље буде под заштитом до 2010. године. Међутим, природане зна за границе. Еколошки коридори повезују не само станишта и врсте већ повезују различите светове и земље. Загађење без визе и пасоша једнакоугрожава читав живи свет на планети. Завод за заштиту природе Србије укључујесе у обележавање Дана планете Земље, како би се сви подсетили да је природајединствена и драгоцени услов живота за све.

Маја Радосављевић: Завод за заштиту природе Србије

Биодиверзитет наше земље